Las sombras de la barbarie. Confrontación de memorias colectivas en los países ex yugoslavos

• Autores: José Ángel Ruiz Jiménez
• Localización: Balkania, ISSN-e 2530-9676, ISSN 2172-5535, Nº. 3, 2012 (Ejemplar dedicado a: Transiciones en el sudeste europeo), págs. 121-156
• Idioma: español
• Títulos paralelos:
  • Senke varvarstva sučeljavanje kolektivnih sećanja u bivšim jugoslovenskim republikama
• Enlaces
  • Texto completo  1    2  
• Resumen
  • español

    Este artículo tiene como objeto de estudio la memoria histórica de los grupos identitarios violentamente escindidos de Yugoslavia entre 1991 y 1999. Tras los conflictos armados, ha transcurrido más de una década de estabilidad, donde los hechos políticos más destacables han sido la tranquila secesión de Montenegro tras un referéndum en 2006 y la incruenta independencia unilateral de Kosovo en 2008. Empero, si bien la región va dejando atrás su paisaje de posguerra, los conflictos persisten. Uno de los principales elementos de tensión que pueden deparar nuevas escaladas violentas es la persistencia de un imaginario colectivo donde los distintos grupos identitarios se perciben como enemigos seculares con quienes la convivencia no es deseable. Se mostrarán, de modo sucinto, las distintas versiones históricas enfrentadas, que suponen uno de los principales obstáculos para la normalización de las relaciones sociales en los Balcanes Occidentales, así como una amenaza para la estabilidad europea.

  • bosanski

    Predmet proučavanja ovog članka je kolektivno sećanje etničkih grupa koje su u periodu od 1991. do 1999. bile nasilno razdvojene u Jugoslaviji. Nakon oružanih sukoba, proteklo je više od jedne decenije stabilnosti, tokom koje se od značajnijih političkih događaja izdvajaju mirno otcepljenje Crne Gore nakon referenduma 2006.g i jednostrano, bez prolivanja krvi, proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. Međutim, premda se ovaj prostor udaljio od svoje posleratne panorame, sukobi i dalje traju. Jedan od glavnih elemenata tenzije koji bi mogao da dovede do novih nasilnih eskalacija je opstajanje kolektivne svesti, koja čini da se različite etničke grupe međusobno doživljavaju kao iskonski neprijatelji sa kojima je zajednički život nepoželjan. Biće dat kratak pregled različitih suprotstavljenih istorijskih viđenja, koja predstavljaju jednu od glavnih prepreka za normalizaciju društvenih odnosa na Zapadnom Balkanu, kao i pretnju za evropsku stabilnost.